Novosti

Anksioznost i depresija u pandemiji – (ne)normalnost

Anksioznost je prepoznata kao zdrava i normalna funkcija koja nas alarmira na pretnje i pomaže nam da preduzmemo mere kako bi se zaštitili od opasnosti. Vaša anksioznost će sada, u situaciji pandemije COVID-19, pomoći da donesete odluke koje bi trebalo: da ne provodite vreme u velikim grupama ljudi, perete ruke, ne dodirujete lice, uz primerenu fizičku distancu… Ovi postupci koji proizilaze iz anksioznosti, pomažu i vama i drugima.

Patnja, panika, bespomoćnost i paralizirajući strah – najčešća su osećanja koja se prepoznaju tokom pandemije.

Ako kažete: „Toliko sam u strahu da jedva mogu da spavam“, ljudi možda odgovore „Koja normalna osoba nije?“.

Međutim ovaj odgovor može da dovede do toga da se izgubi iz vida opasna produžena kriza koja se razvija uporedo sa ovom očiglednom. Dolazi do eskaliranja kako kratkotrajnih, tako i dugotrajnih mentalnih bolesti, čije će se posledice manifestovati mnogo godina i nakon što se pandemija završi.

Kada se svi nalaze u stanju depresije i anksioznosti, realna, klinička mentalna bolest može lako da se previdi i podvuče pod normalnost.

Ako uzmemo da je definicija zdravlja Svetske zdravstvene organizacije: Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti, uviđa se da u pandemiji, i ranijih godina, postoji nejednak tretman dve vrste zdravlja, fizičkog i mentalnog.

Postoje različiti načini reagovanja ljudi u kriznim situacijama, kao što je i pandemija. Neko će pokazati svoju psihičku stabilnost, drugi će se zabrinuti i potražiti psihološku pomoć, izvestan broj ljudi koji nije imao iskustva sa poremećajima, zbog intenziteta događaja ulazi u mentalne poremećaje. Na kraju, ljudi koji su već oboleli od depresivnih poremećaja, mogu da iskuse pogoršanje stanja, koje se može i manifestovati “duplom depresijom”.

Socijalna izolacija može da generiše mentalna oboljenja, skoro koliko i sam strah od virusa. Mnoga istraživanja su pokazala da imuni sistem usamljene osobe drugačije reaguje u borbi protiv virusa i čini ga manje otpornim na bolest – stoga izolacija može da učini ljude ranjivijim i podložnijim bolestima.

Promenjene okolnosti su realnost, ali individualna osetljivost učiniće da neko ima normalne reakcije, a neko patološke reakcije (razumno i nerazumno ponašanje).

Naše emocionalne veze trpe u trenutnoj socijalnoj izolaciji, što utiče na naša osećanja i produbljivanje stresa.

U ovom trenutku se suočavamo sa teškim okolnostima, i od velike pomoći nam može biti prepoznavanje stvari na koje možemo uticati, i na koje ne možemo. Na virus možda u ovom trenutku ne možemo da utičemo, ali itekako možemo prevenirati fizička i mentalna oboljenja, primenom propisanih fizičkih zdravstvenih mera – nošenje maske, fizička distanca od 2m, ali i mentalnih – sport, čitanje knjiga, druženje sa dragim ljudima putem društvenih mreža, slušanje muzike…

Nije slabost potražiti i stručnu pomoć, jer se tada može upravljati strahom, kako terapeutskim tehnikama, tako i medikamentoznom terapijom, i prevenirati mentalno oboljenje.

 

Dr Radmila Džinčić, specijalista neuropsihijatrije, porodični terapeut