Novosti

Kako da se zaštitimo od zagađenog vazduha?

Svima nam je jasno da život u gradovima iz godine u godinu postaje sve štetniji po ljudsko zdravlje, što zbog povećanja broja vozila, što zbog gustine naseljenosti,
povećanja broja domaćinstava i privrednih objekata, koji na svoj način doprinose zagađenju.

Uvek postoji način da u određenoj meri sebe i svoje drage zaštitimo, jer svakako nije isto da li udišemo veliku ili manju količinu zagađenog vazduha.
Pod uticajem lošeg vazduha najpre stradaju disajni organi i kardiovaskularni sistem.

Zagađene čestice su različite veličine, a one najsitnije dopiru do najnižih delova pluća i samim tim ispoljavaju veće štetno dejstvo. U zavisnosti od toga koliko smo
dugo izloženi zagađivačima, kao i kolika je koncentracija zagađenih čestica u vazduhu, razlikuju se i posledice.

Kako organizam reaguje kada udišemo zagađen vazduh?
Zagađen vazduh iritira nos i gornje disajne puteve, pa tako dolazi do oticanja sluznice i zapušenosti nosa. Javlja se pojačana sekrecija, curenja iz nosa, kijanje,
svrab… Tako se ustvari organizam štiti od otrovnih jedinjenja iz vazduha, čisteći se. Kada prođe gornje disajne puteve, zagađen vazduh se tokom udisaja spušta do pluća, preko bronhija, bronhiola, do najsitnijih delova – alveola. On prvo oštećuje sluznicu velikih disajnih puteva, bronhija. Kad se zagađivači vežu za nju, dolazi do njene upale, oticanja i pojačane sekrecije, što se ispoljava šištanjem, zviždanjem, kašljanjem, gušenjem i, generalno, problemima s disanjem.
Najsitnije čestice i otrovni gasovi dospevaju do alveola, te preko njih ulaze i u krvotok, a samim tim i do ostalih organa – srca, jetre, mozga…

Koji su to najopasniji zagađivači po naše zdravlje?

Neki gasovi – kao što su sumporni oksidi, koje ispuštaju industrijski pogoni i prizemni ozon dovode do astme, hronične opstruktivne bolesti pluća, bronhitisa, ali i do edema pluća, bola u grudima i aritmija.

Ugljen-monoksid, koji je bezbojan, posebno je opasan jer se vezuje za hemoglobin i istiskuje kiseonik, tako da krv koja dospeva u organe, umesto da dopremi kiseonik, zapravo doprema ugljen-monoksid, a to može dovesti do vrtoglavice, mučnine, povraćanja, gubitka svesti, a u većim dozama i do angine pektoris i aritmija.

Nedozvoljene koncentracije oksida azota oštećuju naš imunitet, tačnije T-limfocite, koji nas brane od infekcija, posebno respiratornih infekcija, pa je podložnost njima veća, a samim tim veće je i obolevanje od sinusitisa, upale pluća, bronhitisa…

Motorna vozila su najveći izvor olova, a njegove čestice su sićušne pa se zadržavaju u plućima i lako dospevaju u krvotok. Naročito je štetan za nervni sistem,
što se ispoljava manjkom koncentracije, teškoćama u učenju, hiperaktivnošću, mentalnim poremećajima. Pošto ga je gotovo nemoguće izbaciti iz organizma, on
dovodi i do bolesti jetre, bubrega i krvotvornih organa.

Kako možemo da se zaštitimo?
1. Pođite od sebe. Globalno se može delovati samo ako svako pođe od sebe. Dajte svoj doprinos u zalaganju za zdraviju životnu sredinu. Idite na posao gradskim prevozom, biciklom ili pešice. Đubre sortirajte i bacajte na predviđeno mesto.

2. Preuzmite na svoj telefon neku od aplikacija koja prate nivo zagađenja.

3. Potrudite se da u vremenu najvećeg zagađenja ne izlazite iz kuće, a prozore držite zatvorene.

4. Nosite zaštitnu masku ako izlazite napolje u kritičnim periodima. Izaberite masku sa filterima, jer je puno bolja od medicinske maske. FFP1 štite od
čestica veličine preko 5 mikrometara, FFP2 čuvaju od 2 do 5 mikrometara, a FFP3 i od čestica koje su manje od 2 mikrometara.

5. Kako će organizam da se brani, mnogo zavisi i od toga kako ga tretirate, zato povećajte količinu vode i vitamina (minimum 2l vode dnevno). Zaštitna uloga
vitamina grupe B je jako bitna jer deluju antiupalno i antioksidativno. Adekvatan unos vitamina iz grupe B obezbeđuje kvalitet i kvantitet belih krvnih zrnaca (leukocita), time je organizmu omogućeno da ima adekvatan alat u očuvanju imuniteta. Vitamini C i E imaju jaka antioksidativna svojstva pa tako smanjuju štetan efekat čestica zagađenja na lipide i proteine u našem organizmu. Omega 3 masne kiseline povoljno deluju na kardiovaskularni sistem. Pored toga što smanjuju lipide (masnoće), one aktiviraju neke druge molekule koji imaju antioksidativna svojstva.

6. Prečišćivači vazduha su dokazano delotvorni i, ukoliko ste u mogućnosti, priuštite jedan svom domu.