U jeku smo sezone vrelih dana i aktivnosti na otvorenom. Pre nego što provedete više vremena na suncu, važno je da znate kako visoke temperature mogu delovati na srce, posebno ukoliko imate neko srčano oboljenje ili pokazujete simptome istog.
Bolje sprečiti nego lečiti jeste poruka koju želimo da vam uputimo, kao i to da, iako ste zdravi i vitalni, trebalo bi uvek da imate na umu da čuvate zdravlje svog tela, kako bi vas što duže i bolje služilo.
Pod uticajem toplote, naše srce jače pumpa i kuca brže kako bi preusmerilo više krvi u kožu i tako troši mnogo više snage. Tokom leta, srce može da pumpa dva do četiri puta više krvi u minuti nego kada je sezona hladnih dana.
Zdrava osoba može da izbegne naprezanje srca na vrućini povećanjem unosa vode, dok ljudima sa srčanim oboljenjima, naročito onima koji su imali srčani udar, ovaj vitalni organ možda neće moći da pumpa dovoljno krvi kako bi se telo lišilo suvišne toplote. Protok krvi može ograničiti suženost arterija, dok moždani udar, dijabetes itd. mogu negativno uticati na odgovor mozga na dehidrataciju.
Sve nabrojane situacije mogu povećati rizik od pojave toplotnog udara, groznice, trenutnog gubitka svesti i drugih bolesti povezanih sa toplotom. Ono što mnogi koji imaju terapiju protiv visokog pritiska ili bolesti srca ne znaju je to da pojedini lekovi koji se propisuju za lečenje ovih stanja mogu ometati prirodnu regulaciju toplote tela. Oni mogu blokirati znojenje, usporiti otkucaje srca, povećati izlučivanje urina što može dovesti do dehidratacije ili izazvati fotosenzitivnost, tj. negativnu reakciju kože na sunčevu svetlost.
Naš savet je svakako da ne čekate da ožednite, već da počnete da unosite veću količinu vode tokom vrelih dana. Alkohol i kofein smanjite na najmanju moguću meru, jer oni mogu povećati dehidrataciju. Između 10h i 16h, kada sunce najsnažnije greje, preporuka je da ostanete u zatvorenom, umereno rashlađenom prostoru. Poznato je da tamna odeća privlači još više toplote, pa vam savetujemo da nosite prozračne, svetle tkanine. Izbegavajte da vežbate u popodnevnim satima, već to radite rano ujutru ili uveče kako biste izbegli preteranu aktivnost srca.
Ako se dogodi da osetite simptome toplotnog udara, kao što su groznica, nesvestica, ubrzan, ali slab puls, brzo, ali plitko disanje, odmah se obratite lekaru.
Zakažite pregled kod naših kardiologa kako biste dobili adekvatan savet i predupredili eventualne tegobe koje nam donose velike vrućine.
U slučaju da uzimate lekove za srčane bolesti, osetite umor i mučninu, glavobolje, trzanje mišića, to je alarm za hitno javljanje lekaru.
