Međunarodni dan borbe protiv astme se obeležava svakog prvog utorka u mesecu maju. 

Ovogodišnji slogan Svetske zdravstvene organizacije je “Zdravlje za sve”. Članovi SZO smatraju da se većina komplikacija sa astmom javlja u zemljama sa niskim i srednjim prihodima i da je osnovno ljudsko pravo – pravo na zdravlje, odnosno da svaki čovek mora imati pristup nephodnim zdravstvenim uslugama kako ne bi dolazilo do komplikacija i smrtnih ishoda.

Šta je astma i kako da je prepoznate?

Astma je hronična upala disajnih puteva koja izaziva njihovu povećanu osetljivost na razne spoljašnje uticaje. Broj obolelih od astme tokom poslednje dve decenije stalno raste, posebno od alergijske astme, te se ona definiše kao bolest savremenog društva i epidemija 21. veka.

Astma uzrokuje škripanje pluća tokom uzdaha, osećaj nedostatka daha, stezanje u grudima, kao i kašalj koji se javlja tokom noći ili rano ujutru. Astma je hronična bolest, a do asmatičnog napada može doći samo kada nešto iritira pluća.

Šta je asmatični napad?

Napad se dešava u disajnim putevima koji prenose vazduh do pluća. Kako se vazduh kreće kroz pluća, disajni putevi postaju manji, kao što su grane drveta manje od debla. Tokom napada astme, strane disajnih puteva u plućima otiču, a disajni putevi se smanjuju. Manje vazduha ulazi i izlazi iz pluća, a sluz koju vaše telo stvara začepljuje disajne puteve.

Šta uzrokuje napad astme?

Napad astme može se desiti kada ste izloženi okidačima astme, koji mogu biti individualni, tj. nisu isti za svakog bolesnika. 

Neki od najčešćih okidača su duvanski dim, grinje, zagađenje vazduha na otvorenom, bubašvabe, kućni ljubimci, buđ, dim od zapaljenog drveta ili trave i infekcije, poput gripa.

Kako dolazi do astme?

Postoje genetski i ekološki faktori.

Ako neko u užoj porodici ima astmu, veća je verovatnoća da će je neko od mlađe generacije naslediti. Takođe, genetska sklonost ka razvoju alergijske bolesti može igrati veliku ulogu u razvoju alergijske astme. 

Izloženost stvarima u okruženju, poput buđi ili vlage, neki alergeni kao što su grinje i pasivni duvanski dim povezani su sa razvojem astme.

Zagađenje vazduha i virusna infekcija pluća, takođe, mogu dovesti do astme.

Kako možete znati da li imate astmu?

• kašljate mnogo, posebno noću
• problemi sa disanjem se pogoršaju nakon fizičke aktivnosti ili u određeno doba godine
• prehlade traju više od 10 dana

Spirometrija kao obavezan pregled

Test disanja, koji se zove spirometrija, otkriva koliko dobro funkcionišu vaša pluća tako što će testirati koliko vazduha možete da izdahnete nakon veoma dubokog udaha.

Zapamtite – astma je bolest koja se može kontrolisati. Uz adekvatnog lekara, propisanu terapiju i definisane okidače astme, možete neometano obavljati svakodnevne aktivnosti.