Neurologija

DEMENCIJA

Demencija je stečeni poremećaj intelektualnih funkcija. Najčešće je oštećeno pamćenje, govor, apstraktno mišljenje, računanje, prosudjivanje, nastaju promene ličnosti i ponašanja.

Kliničku sliku demencije karakterišu: kognitivni poremećaji, psihijatrijski poremećaji poremećaji ličnosti. Kognitivni poremećaji se najčešće ogledaju u poremećaju pamćenja. U početku je oštećeno kratkoročno pamćenje (npr. pacijent ne zna šta je doručkovao, sa kim je razgovarao i šta je radio prethodniog dana, ali se uredno seća događaja iz detinjstva i mladosti). Često zaboravlja dogovore, ne može da se seti imena bliskih osoba. Gube orijentaciju u vremenu, prostoru I prema ličnostima, te u kasnoj fazi bolesti ne znaju ko su, ne prepoznaju ni svoje ukućane i ne znaju gde se nalaze.
Govor postaje oskudnog rečnika, bolesnik ima teškoće u pronalaženju reči. Vremenom govor postaje nerazumljiv i potpuno nestaje. Vidno – prostrana orijentacija je oštećena, zaturaju svoje predmete, često se gube van svoje kuće, ne prepoznaju svoju ulicu, zgradu u kojoj decenijama žive, u sopstvenom stanu, nakon noćnog odlaska u WC-e nisu u stanju da se vrate u svoju sobu. Tokom vremena ovi poremećaji narušavaju svakodnevne životne i radne aktivnosti

Psihijatrijski poremećaji se najčešće ogledaju u vidu depresije, apatije, nesanice, uznemirenosti, straha, sumanutih ideja, najčešće paranoidnog sadržaja (neko ih potkrada, neko hoće da im nanese zlo, da ih ubije, neverstvo supružniak i sl.).

Poremećaji ličnosti ponašanja se ispoljavaju u vidu izraženih premorbidnih osobina (npr. škrtost, agresivnost, prikupljanje nepotrebnih predmeta, pa čak i iz kontejnera.)

Dijagnoza demencije se postavlja na osnovu:

• anamneze
• heteroanamneza (podataka dobijenih od porodice i lica koja neguju pacijenta)
• psiholoških testova – u svakodnevnoj praksi se koriste kratki, orijentacioni i lako primenjljivi testovi:
• 1. Mini Mental Status Examination test (MMSE)
  2. Test crtanja sata koji otkrivaju da li postoji kognitivno oštećenje I sugerišu postojanje demencije.
• neurološkim pregledom akcenat se stavlja na fokalne neurološke ispade, nevoljne pokrete i dezinhibicione znake koji su odraz difuznog oštećenja kore frontalnog dela mozga.
• Radioloških pregleda (MSCT mozga ili Magnetna rezonanca mozga, koja ukazuje na reduktivne promene).

Lečenje demencije obuhvata:

1. Neuroprotektivnu terapiju (primena lekova: vitamina E, vitamina B12, selegilina, inhibitora holinesteraze i memantina).
2. Simptomatsku terapiju (kod depresivnih pacijenata davanje antidepresiva, kod uznemirenih anksiolitik, a kod dementnih pacijenata sa halucinacijama primena antipsihotičnih lekova).
3. Nega pacijenta (higijena, redovna ishrana i davanje terapije su od velikog značaja).