Opšta hirurgija

Odeljenje za hirurgiju je opremljeno za sigurno izvođenje malih hirurških intervencija.

Stručnost i dugogodišnje iskustvo naših hirurga, garancija su našeg kvaliteta.

Poliklinika za svoje pacijente obezbeđuje usluge:

• PREVIJANJE I OBRADA RANA
• SKLEROZACIJA HEMOROIDA
• OPERATIVNO UKLANJANJE UNUTRAŠNJIH I SPOLJAŠNJIH HEMOROIDA
• OPERATIVNO UKLANJANJE KONDILOMA
• OPERATIVNO LEČENJE KILE
• UKLANJANJE MLADEŽA I MASNOG TKIVA
• HIRURŠKO LEČENJE PILONIDALNOG SINUSA
• CORE BIOPSIJA DOJKE
• HIRURŠKA BIOPSIJA DOJKE
• LEČENJE BOLESTI VENA
• OBRADA PUPKA KOD DECE

Karcinom dojke

Rak dojke je najčešće maligno oboljenje kod žena, sa oko 1.150 000 novoobolelih u svetu, dok u Srbiji oboli oko 4000 žena godišnje.

Klinički pregled hirurga i onkologa je jako važan u ranom otkrivanju raka dojke, ali je od velikog značaja i samopregled dojki.

Ranije otkriven, manji tumor, zahteva manji hirurški zahvat i često poštednu hirurgiju dojke. Hirurško lečenje raka dojke je samo deo lečenja. Najčešće je kombinovano hirurško, hemioterapijsko, radioterapijsko, hormonsko, biološko, što zavisi od vrste tumora i osobenosti pacijentkinja.

Dijagnostika

Klinički pregled i ultrazvuk dojki je početna dijagnostika, posebno kod mlađih žena.

Kod žena starijih od 40 godina skrining podrazumeva i mamografiju dojki.

Hirurška dijagnostika (vađenje tumora) i češće iglena biopsija su tehnike koje daju finalnu patološku verifikaciju tumora. Na osnovu tog nalaza, uz odluku Konzilijuma za dojku, odlučuje se o daljem hirurškom i onkološkom lečenju pacijentkinje.

Postoje tri tipa raka dojke:

1. Duktalni karcinom dojke – najčešći tip karcinoma dojke koji nastaje iz ćelija kanala mlečne žlezde.
2. Lobularni karcinom dojke – nastaje iz ćelija režnjeva mlečne žlezde i on se, za razliku od ostalih tipova karcinoma dojke, javlja u obe dojke.
3. Inflamatorni karcinom dojke – najređi je tip karcinoma dojke, a prepoznaje se po razvoju otoka, crvenila i povišene temperature dojke.

Stadijum karcinoma dojke označava koliko je tumor narastao i gde se bolest proširila u organizmu. Određivanje stadijuma raka dojke vrši lekar i na osnovu stadijuma i drugih kriterijuma odlučuje o odgovarajućem načinu lečenja.

Simptomi raka dojke

• Obično ne daje simptome
• Asimetrija u izgledu dojki (dojke nejednakog izgleda ili veličine)
• Izražen venski crtež na koži jedne dojke
• Uvlačenje bradavice i/ili areole
• Malinast izgled, uz pojačano perutanje kože bradavice
• Namreškanost, zaravnjenost, kožna jamica u nivou kože izvan areole i bradavice
• Otok kože dojke sa izgledom pomorandžine kore
• Crvenilo ograničeno na deo dojki ili crvena dojka u celini
• Uvećani limfni čvorovi u pazuhu, u jami iznad ili ispod ključne kosti
• Rane na koži dojke (inficirane, krvave, sa teškim zadahom)

Uzroci i faktori rizika

• Ženski pol: karcinom dojke je 100 puta učestaliji kod žena nego kod muškaraca
• Životna dob: pojava karcinoma dojke raste sa životnim dobom i najveća je u Srbiji u grupi od 55 do 65 godina starosti,
• Pozitivna porodična anamneza za rak dojke kod bliskih ženskih rođaka (majka, babe po ocu ili majci, rođene sestre, ćerke) povećava više od 2 puta rizik od nastanka karcinoma dojke
• Genetski faktori: 5-10% žena sa dijagnozom karcinoma ima nasledni rak dojke koji se karakteriše mutacijama na BRCA 1 i BRCA 2 genima; ove promene se nasleđuju od oca ili od majke i nose povećani rizik od nastanka karcinoma dojke i jajnika tokom celog života (50-85% za karcinom dojke i 20-40% za karcinom jajnika);
• Prethodno dijagnostikovan karcinom dojke 4 puta povećava rizik od nastanka karcinoma dojke u drugoj dojci (javlja se u manje od 7% žena u 10-godišnjem periodu praćenja);
• Proliferativne promene u dojci: atipične hiperplazije (benigne promene) koje se dijagnostikuju histopatološkim pregledom uzorka sumnjivih promena u dojci nose 4-5 x veći rizik
• LCIS (lobularni karcinom in situ ili lobularna neoplazija) nije karcinom dojke, ali jeste faktor koji povećava rizik od nastanka invazivnog karcinoma u istoj ili drugoj dojci; studije pokazuju da je srednje vreme do pojave invazivnog karcinoma od prethodne biopsije LCIS oko 20 godina, a da se polovina ovih recidiva javi u prvih 15 do 30 godina;
• Gustina žlezdanog tkiva: povećana gustina žlezdanog tkiva, naročito kod mlađih žena, povećava rizik od nastanka raka dojke više od 5 puta
• Gojaznost: 2 puta povećava rizik od nastanka karcinoma dojke kod žena u menopauzi;
• Hormonski faktori: rana menstruacija (pre 11. godine) i kasna menopauza (posle 54. godine) nose dva do tri puta veći rizik za obolevanje od raka dojke;
• Kasna trudnoća: žene koje nisu rađale ili su iznele prvu trudnoću u kasnijim godinama (posle 30. godine) nosi dva puta veći rizik za obolevanje od raka dojke;
• Hormonska terapija (hormonska kontraceptivna sredstva i hormonska supstituciona terapija nakon ulaska u menopauzu (HST)) nosi do 1,5 puta veći rizik tokom uzimanja lekova, ali nakon 5 godina od prestanka HST, rizik nestaje);
• Izloženost jonizujućem zračenju u pubertetu (lečenje limfoma u tom uzrastu zračnom terapijom, pri čemu su u zračnom polju bile delimično i dojke).