Odeljenje za hirurgiju je opremljeno za sigurno izvođenje malih hirurških intervencija.

Stručnost i dugogodišnje iskustvo naših hirurga, garancija su našeg kvaliteta.

Poliklinika za svoje pacijente obezbeđuje:

  • PREVIJANJE I OBRADA RANE
  • SKLEROZACIJA
  • OPERATIVNO UKLANJANJE UNUTRAŠNJIH I SPOLJAŠNJIH HEMOROIDA
  • PREVENCIJA KARCINOMA DOJKE
  • LEČENJE BOLESTI VENA
CENOVNIK

Opšta hirurgija

Specijalistički pregled 3000
Kontrolni pregled 1500
Subspecijalistički pregled 4000
Kontrolni subspecijalistički pregled 2000
Pregled profesora 5000
Kontrolni pregled profesora 2500
Kućna poseta specijaliste 5500
Pregled proktologa 5000
Rektoskopija 5000
Previjanja manja 2500
Previjanja veća 3500
Sklerozacija hemoroida 3000
Lečenje gumi ligaturama 3000
Anestezija 4000
Incizija i drenaža manja 3000
Incizija i drenaža veća 6000
Kućna poseta hirurga 5000
Pregled vaskularnog hirurga 3000
ZAKAŽITE PREGLED

Hemoroidi

Hemoroidi ili u narodu poznati kao “ šuljevi” predstavljaju  najčešće dobroćudno oboljenje završnog dela debelog creva, koji u osnovi čine prošireni ili upaljeni krvni sudovi (vene).

Pretpostavlja se,  da čak 90% stanovništva od ukupne populacije je imalo makar jednom problem tokom života, nastao od hemoroida. 50% populacije starije od 50 godina života pati od hemoroidalne bolesti.

U odnosu na položaj mogu biti:

  1. Unutrašnji ( na dubini od oko 1 cm. nevidljivi sem kada se komplikuju I ispadaju)
  2. Spoljašnji ( vidljivi , nalaze se na samom ulazu u analni kanal)

Unutrašnji hemoroidi u odnosu na stepen razvoja bolesti mogu biti:

  • I stadijum: uvećani,  blago napeti čvorići (hemoroidi) ne vide se spolja,   mogu da se komplikuju pre svega krvarenjem i bolovima.
  • II stadijum: uvećani čvorići koji ispadaju u analni kanal ali ne i spolja. Često se komplikuju krvarenjem, osećajem pečenja, punoće u debelom crevu, naročito nakon stolice.
  • III stadijum: uvećani hemoroidi koji ispadaju spolja, ali se spontano vraćaju. Naročito  je izraženo nakon stolice, komplikuju se krvarenjem, bolovima, trombozom ( stvaranjem krvnih ugrušaka unutar hemoroida).
  • IV stadijum: uvećani hemoroidi koji su ispali spolja i  ne mogu se spontano vratiti, neophodna je hirurška intervencija. Uglavnom se komplikuju krvarenjem, jakim bolovima, trombozom, osećajem punoće u debelom crevu.

Lečenje hemoroidalne bolesti

  • U I stadijumu bolesti neophodno je sprovesti dijetalni režim ishrane, hranu sa više ostataka kao i redovne stolice. U slučaju kada se komplikuju krvarenjem moguća je primena antihemoroidalne masti kao i primena venotonika ( lekova koji se uzimaju peroralno u određenim vremenskim intervalima).
  • U II stadijumu neophodno je sprovesti sve mere koje se primenjuju u I stadijumu, a ako je to nedovoljno savetuju se tzv. ambulantne procedure: sklerozacija hemoroida, podvezivanje, ređe neke hirurške procedure (  tretman laserom, THD, staplerska hemoroidopexia)
  • U III stadijumu osim mera konzervativnog lečenja ( dijetalni režim ishrane, redovne stolice, primena masti i medikamenata) neophodno je primena hirurških procedura:
    -THD, staplerska hemorodektomija, i tzv. klasične operacije hemoroida.
  • U IV stadijumu neophodno je primena hirurških intervencija:  THD,  klasične operacije hemoroida

Karcinom dojke

Rak dojke je najčešće maligno oboljenje kod žena, sa oko 1.150 000 novoobolelih u svetu, dok u Srbiji oboli oko 4000 žena godišnje.

Klinički pregled hirurga i onkologa je jako važan u ranom otkrivanju raka dojke, ali je od velikog značaja i samopregled dojki.

Ranije otkriven, manji tumor, zahteva manji hirurški zahvat i često poštednu hirurgiju dojke. Hirurško lečenje raka dojke je samo deo lečenja. Najčešće je kombinovano hirurško, hemioterapijsko, radioterapijsko, hormonsko, biološko, što zavisi od vrste tumora i osobenosti pacijentkinja.

Dijagnostika

Klinički pregled i ultrazvuk dojki je početna dijagnostika, posebno kod mlađih žena.

Kod žena starijih od 40 godina skrining podrazumeva i mamografiju dojki.

Hirurška dijagnostika (vađenje tumora) i češće iglena biopsija su tehnike koje daju finalnu patološku verifikaciju tumora. Na osnovu tog nalaza, uz odluku Konzilijuma za dojku, odlučuje se o daljem hirurškom i onkološkom lečenju pacijentkinje.

Postoje tri tipa raka dojke:

  1. Duktalni karcinom dojke – najčešći tip karcinoma dojke koji nastaje iz ćelija kanala mlečne žlezde.
  2. Lobularni karcinom dojke – nastaje iz ćelija režnjeva mlečne žlezde i on se, za razliku od ostalih tipova karcinoma dojke, javlja u obe dojke.
  3. Inflamatorni karcinom dojke – najređi je tip karcinoma dojke, a prepoznaje se po razvoju otoka, crvenila i povišene temperature dojke.

Stadijum karcinoma dojke označava koliko je tumor narastao i gde se bolest proširila u organizmu. Određivanje stadijuma raka dojke vrši lekar i na osnovu stadijuma i drugih kriterijuma odlučuje o odgovarajućem načinu lečenja.

Simptomi raka dojke

  • Obično ne daje simptome
  • Asimetrija u izgledu dojki (dojke nejednakog izgleda ili veličine)
  • Izražen venski crtež na koži jedne dojke
  • Uvlačenje bradavice i/ili areole
  • Malinast izgled, uz pojačano perutanje kože bradavice
  • Namreškanost, zaravnjenost, kožna jamica u nivou kože izvan areole i bradavice
  • Otok kože dojke sa izgledom pomorandžine kore
  • Crvenilo ograničeno na deo dojki ili crvena dojka u celini
  • Uvećani limfni čvorovi u pazuhu, u jami iznad ili ispod ključne kosti
  • Rane na koži dojke (inficirane, krvave, sa teškim zadahom)

Uzroci i faktori rizika

  • Ženski pol: karcinom dojke je 100 puta učestaliji kod žena nego kod muškaraca
  • Životna dob: pojava karcinoma dojke raste sa životnim dobom i najveća je u Srbiji u grupi od 55 do 65 godina starosti,
  • Pozitivna porodična anamneza za rak dojke kod bliskih ženskih rođaka (majka, babe po ocu ili majci, rođene sestre, ćerke) povećava više od 2 puta rizik od nastanka karcinoma dojke
  • Genetski faktori: 5-10% žena sa dijagnozom karcinoma ima nasledni rak dojke koji se karakteriše mutacijama na BRCA 1 i BRCA 2 genima; ove promene se nasleđuju od oca ili od majke i nose povećani rizik od nastanka karcinoma dojke i jajnika tokom celog života (50-85% za karcinom dojke i 20-40% za karcinom jajnika);
  • Prethodno dijagnostikovan karcinom dojke 4 puta povećava rizik od nastanka karcinoma dojke u drugoj dojci (javlja se u manje od 7% žena u 10-godišnjem periodu praćenja);
  • Proliferativne promene u dojci: atipične hiperplazije (benigne promene) koje se dijagnostikuju histopatološkim pregledom uzorka sumnjivih promena u dojci nose 4-5 x veći rizik
  • LCIS (lobularni karcinom in situ ili lobularna neoplazija) nije karcinom dojke, ali jeste faktor koji povećava rizik od nastanka invazivnog karcinoma u istoj ili drugoj dojci; studije pokazuju da je srednje vreme do pojave invazivnog karcinoma od prethodne biopsije LCIS oko 20 godina, a da se polovina ovih recidiva javi u prvih 15 do 30 godina;
  • Gustina žlezdanog tkiva: povećana gustina žlezdanog tkiva, naročito kod mlađih žena, povećava rizik od nastanka raka dojke više od 5 puta
  • Gojaznost: 2 puta povećava rizik od nastanka karcinoma dojke kod žena u menopauzi;
  • Hormonski faktori: rana menstruacija (pre 11. godine) i kasna menopauza (posle 54. godine) nose dva do tri puta veći rizik za obolevanje od raka dojke;
  • Kasna trudnoća: žene koje nisu rađale ili su iznele prvu trudnoću u kasnijim godinama (posle 30. godine) nosi dva puta veći rizik za obolevanje od raka dojke;
  • Hormonska terapija (hormonska kontraceptivna sredstva i hormonska supstituciona terapija nakon ulaska u menopauzu (HST)) nosi do 1,5 puta veći rizik tokom uzimanja lekova, ali nakon 5 godina od prestanka HST, rizik nestaje);
  • Izloženost jonizujućem zračenju u pubertetu (lečenje limfoma u tom uzrastu zračnom terapijom, pri čemu su u zračnom polju bile delimično i dojke).
Naš tim