Novosti

Radiološki pregledi – šta otkrivamo radiologijom?

Radiološki pregledi

Radiološkim pregledima i snimanjima se dijagnostifikuju različite bolesti i povrede. Pregledi se izvode pomoću aparata koji funkcionišu po principu elektromagnetnih talasa (Rendgen aparat, mamograf, ortopan), kao i ultrazvučnih talasa, što podrazumeva sve ultrazvučne aparate.

Da li je UZ pouzdan metod dijagnostike?

Ultrazvučni pregled je potpuno bezopasna metoda dijagnostike koja može dati veoma bitne informacije o stanju unutrašnjih organa.

Kod pacijenata koji treba da urade UZ stomaka priprema je vrlo laka i jednostavna.

Pacijentu se savetuje da ne unosi hranu 6-8 sati pre zakazanog pregleda. 

Što se tiče UZ pregleda urotrakta priprema podrazumeva unos vece količine tečnosti tj. pacijent treba da popije 2-3 čase vode ili čaja sat vremena uoči pregleda. 

Ultrazvučni aparat koji primenjujemo pri dijagnostici ne koristi X zrake ili druge potencijalno štetne tipove zračenja, što znači da ne može da naškodi zdravlju.

Pregled ultrazvukom je bezbolan i izvodi se preko kože, transrektalno i kroz vaginu. 

U nekim slučajevima iz raznih razloga nije moguće sve videti na ultrazvuku, zbog punih creva, gojaznosti itd. Kada se sumnja da na ultrazvuku nešto nije u redu, potrebni su dalji pregledi.

Dopler krvnih sudova

Dopler je jedna vrsta ultrazvučnih pregleda gde se prati smer i brzina protoka kroz krvne sudove i na taj način se utvrđuje da li postoji bilo kakva nepravilnost u krvnim sudovima.

Doplerom se može otkriti suženje krvnih sudova ili njihova proširenja.

Isto tako se na arterijama mogu videti naslage ili plakovi koji sužavaju šupljinu krvnog suda.

Rendgen

Rendgen uređajem se mogu videti kosti i druge strukture ljudskog tela.

Radiografija se zasniva na primeni X zraka za snimanje različitih delova tela i organa.

Snimanje rendgenom je bezbolno, obavlja se kao jedan od osnovnih pregleda pri ispitivanju koštano-zglobnog sistema.

Kada koristimo rendgen?

Rendgen koristimo kada postoji povreda nekog dela tela sa sumnjom na prelom kosti, iščašenje zgloba, istegnuće ligamenata, kada primetimo nepravilnost, tj. deformitet ili otok zgloba ili oko kostiju, kod pojave bolova u različitim delovima tela.

Ovom dijagnostičkom metodom brzo i jednostavno dobijamo informacije o povredama kostiju, degenerativnim i zapaljenskim bolestima kostiju, tumorima i cistama koštano-zglobnog sistema i deformitetima.

Radiografija se primenjuje i u dijagnostici i praćenju stanja raznih plućnih bolesti:

zapaljenja pluća, akutne i hronične opstruktivne bolesti pluća, pucanje plućne maramice, tumora pluća i grudnog koša, tuberkuloze, profesionalnih bolesti itd.

Kada treba uraditi rendgen grudnog koša?

Rendgen grudnog koša treba uraditi kada osoba ima gušenje i otežano disanje, uporni kašalj, bol u grudima, iskašljava krvav ispljuvak i u drugim situacijama kada to doktor preporučuje.

Radiografija se primenjuje i kod ispitivanja uzroka bola u stomaku i kada dođe do povrede u predelu stomaka gde može doći do pucanja creva. Zatim kod  zastoja u pasaži crevnog sadržaja, kamena u mokraćnim putevima, povrede nekog organa u stomaku.

Da bi se negativne posledice rendgen zračenja svele na minimum, postoje mere zaštite koje se primenjuju prilikom snimanja, kao što su zaštita pacijenta, stručnog lica i zaštita okoline od rendgenskog zračenja.

U nekim posebnim situacijama, na primer u toku trudnoće, rendgensko snimanje se ne sme raditi.