SIMPTOMI DEMENCIJE
Simptomi demencije su uzrokovani bolešću koja narušava kvalitet života i onemogućava samostalno funkcionisanje obolelog zbog izraženih smetnji pamćenja i drugih kognitivnih funkcija.
Demencija nastaje najčeše zbog Alchajmerove bolesti.
Alchajmerova bolest je oboljenje mozga u kojem dolazi do nagomilavanja štetnih proteina u kori mozga, što posledično dovodi do postepenog propadanja neurona.
Tokom napredovanja bolesti dolazi do gubitka sve većeg broja neurona, samim tim javljaju se sledeće smetnje:
- poremećaj pamćenja
- otežano snalaženje u prostoru
- oslabljena sposobnost govora, pisanja i čitanja
- otežano rezonovanje.
Početak demencije je najćešće postepen, neprimetan, gde se pacijent obično ne seća nedavnih događaja.
Takođe, obično u ovom stadijumu ljudi ne mogu da se sete imena ljudi, predmeta, sadržaja razgovora i telefonskih brojeva.
Postepeno postaju sve manje efikasni na poslu i obavljanju svakodnevnih aktivnosti poput odlaska u kupovinu, plaćanja računa, korišćenja uređaja u domaćinstvu i korišćenja javnog prevoza.
Sve se slabije snalaze u nepoznatoj, a kasnije i u poznatoj sredini.
U odmaklim fazama bolesti, simptomi demencije se manifestuju kroz to da pacijent8i ne mogu da se staraju o sebi i održavaju ličnu higijenu. Ne prepoznaju najbliže osobe.
U daljem toku često nastaju i smetnje govora. Koriste sve manje reči da bi na kraju u govoru koristili tek nekoliko reči ili fraza. Često ove tegobe prati poremećaj raspoloženja u vidu depresije, nesanice, uznemirenost, a nakada i agresivnosti.
SINDROM BLAGOG KOGNITIVNOG POREMEĆAJA
Demenciji često prethodi sindrom blagog kognitivnog poremećaja.
Blagi kognitivni poremećaj je stanje u kojem postoje smetnje pamćenja i drugih kognitivnih funkcija, ali ove smetnje ne ometaju značajno pacijenta u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
U slučaju da je Alchajmerova bolest ili neko drugo neurodegenerativno oboljenje uzrok blagog kognitivnog poremećaja, ovo stanje postepeno prelazi u demenciju najpre lakog stepena, a zatim sve težeg do potpune onesposobljenosti pacijenta.
Ipak, nije svaka smetnja pamćenja znak da će se razviti demencija.
Slabije pamćenje može biti posledica i drugih stanja koja se mogu uspešno lečiti i koja ne vode obavezno u demenciju.
OTKRIVANJE DEMENCIJE
Potrebno je da pacijent sa smetnjama pamćenja bude sagledan od strane neurologa da bi se utvrdilo da li je uzrok smetnji pamćenja neurodegenerativno oboljenje poput Alchajmerove bolesti.
U toku razgovora sa pacijentom, neurolog dobija podatke o tegobama na koje se on žali.
Nakon razgovora je neophodno sprovesti neurološki pregled, a zatim i procenu pamćenja i drugih kognitivnih funkcija, koja se obavlja pomoću posebnih testova koji se zadaju pacijentu i koji omogućavaju objektivnu procenu smetnji na koje se pacijent žali.
Neurolog na osnovu pregleda i istorije bolesti pacijentu savetuje dodatnu dijagnostiku koja često uključuje neuropsihološko testiranje, magnetnu rezonancu mozga po posebnom protokolu i laboratorijske analize.
Neuropsihološko testiranje obavlja posebno edukovani psiholog, član našeg tima, koji koristeći različite neuropsihološke testove meri kognitivne funkcije poput pamćenja, pažnje, jezičkih funkcija, orijentacije u prostoru, donošenja odluka itd.
Testiranje traje izmedju 60 i 120 minuta.
Na osnovu rezultata testiranja moguće je odrediti da li postoji pad pamćenja I drugih navedenih funkcija koji je izraženiji od nivoa funkcionisanja očekivanog za dob pacijenta I utvrditi da li karakteristike poremećaja kognicije odgovaraju nekoj od neuroloških bolesti koje mogu biti uzrok demencije.
Magnetna rezonanca mozga i laboratorijske analize omogućavaju da se utvrdi da li postoji ubrzano propadanje moždanog tkiva i da se odredi njegov uzrok.
PRAĆENJE I TERAPIJA DEMENCIJE
Nakon postavljanja dijagnoze, neurolog određuje terapiju čiji je cilj poboljšanje pamćenja i ostalih kognitivnih funkcija.
Terapija kod velikog broja pacijenata pokazuje efikasnost u smislu što dužeg samostalnog funkcionisanja obolelog.
Terapija najveću efikasnost pokazuje na početku bolesti. Zbog toga je rana dijagnoza od posebnog značaja.
U daljem toku su potrebne redovne kontrole koje se zakazuju svakih nekoliko meseci. Tokom kontrolnih pregleda neurolog određuje potrebu za korekcijom terapije.
